Преводи ове странице

Линукс, ГНУ и слобода

Ричард М. Сталман

Пошто је Џо Бар (Joe Barr) у свом чланку критиковао моје односе са СИГЛИНУКС-ом (SIGLINUX), желим да разјасним шта се стварно десило и изнесем моје разлоге.

Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, био је „Линукс корисничка група“; то јест, група корисника система ГНУ-а са Линуксом која зове цео систем „Линукс“. Стога сам им љубазно одговорио да би требало да се односе према Пројекту ГНУ на прави начин и зову систем „ГНУ са Линуксом“ уколико хоће да им неко из Пројекта ГНУ одржи говор. Систем је варијанта ГНУ-а, а Пројекат ГНУ је његов основни градитељ, па друштвени прописи налажу да се мора називати именом које ми одаберемо. Осим уколико постоје моћни разлози за изузетак, обично одбијам да држим говор за организације које не желе да на овакав начин одају признање ГНУ-у. Ја поштујем њихову слободу говора, али и ја имам слободу да не одржим говор.

После овога, Џеф Странк (Jeff Strunk) из СИГЛИНУКС-а је покушао да промени политику групе, и упитао ЗСС да уврсти његову групу у наш списак група ГНУ-а са Линуксом. Наш администратор веба му је рекао да је нећемо уврстити под именом „СИГЛИНУКС“ јер име наводи на то да је група посвећена Линуксу. Странк је предложио да промени име у „СИГСЛОБОДНО (SIGFREE)“, и наш администратор веба се сложио да би то било у реду. (У Баровом чланку стоји да смо одбили понуду.) Међутим, група је напослетку одлучила да остане при имену „СИГЛИНУКС“.

Тада сам поново обратио пажњу на целу ствар и предложио да размисле о другим могућим именима. Постоје многа имена која су могли да изаберу, а која не би називала систем „Линукс“, па се надам да ће наћи оно које им одговара. Колико ја знам, ствар стоји на томе.

Да ли је тачно, као што пише Бар, да неки људи ово виде као „примену силе“ упоредиву са моћи Микрософтовог монопола? Вероватно. Одбијање позива није принуда, али људи који су одлучни да верују како се читав систем назива „Линукс“ понекад развију запањујуће искривљену слику. Како би признали то име као оправдано, морају да виде кртичњаке као планине и планине као кртичњаке. Ако можете да игноришете чињенице и поверујете да је Линус Торвалдс развио читав систем почев од 1991., или ако можете да игноришете просте принципе правичности и поверујете да би Торвалдс сам требало да добије сва признања иако он није за све заслужан, од тога је мали корак до веровања да вам дугујем говор само уколико ме позовете.

Замислите следеће: Пројекат ГНУ почне развој оперативног система, и годинама касније Линус Торвалдс дода један важан део. Пројекат ГНУ каже: „Молимо те да поменеш и наш пројекат“, али Линус каже: „Не дајте им удео у заслугама; назовите читаву ствар само по мом имену!“ А сада замислите ментални склоп особе која има у виду ове догађаје и поред свега оптужи Пројекат ГНУ за еготизам. Потребне су јаке предрасуде како би се направила тако драстично погрешна процена.

Особа која има толике предрасуде може изрећи свакакве непоштене ствари о Пројекту ГНУ и мислити како су оне исправне; његови другови ће га подржати, јер желе међусобну подршку у одржавању предрасуде. Оне који се не слажу ће грдити; на тај начин, уколико одбијем да учествујем у активностима под ставком „Линукс“, они могу да сматрају то неопростивим, и да ме терете за зловољу коју после тога осећају. Када толико људи хоће да зовем систем „Линукс“, како ја, који сам само покренуо његов развој, могу да се не сложим? А силовито одбијање држања говора их на силу унесрећује. То је принуда, подједнако лоша као Микрософтова!

Сад, можда ћете се упитати зашто једноставно не напустим читаву ствар и избегнем сву жуч. Када ме је СИГЛИНУКС позвао да одржим говор, могао сам једноставно да кажем „Не, извините“ и на томе је ствар могла да се заврши. Зашто то нисам учинио? Спреман сам да преузмем ризик личног шиканирања како бих добио шансу да исправим грешку која поткопава напоре Пројекта ГНУ.

Звање ове варијанте система ГНУ „Линуксом“ иде на руку људима који бирају софтвер само на основу техничке предности, а не брину да ли им штити слободу. Постоје људи као што је Бар, који хоће софтвер „ослобођен идеологије“ и критикују све који тврде да је слобода важна. Постоје људи као што је Торвалдс који ће притиснути нашу заједницу како би користила неслободне програме, а изазвати све који се им жале како би требало да обезбеде (технички) бољи систем да умукну. Постоје људи који кажу да техничке одлуке не би требало да буду „исполитизоване“ узимањем у обзир њихових последица по друштво.

Седамдесетих, корисници рачунара су изгубили слободе поновне расподеле и измене софтвера јер нису ценили своју слободу. Корисници рачунара су повратили те слободе осамдесетих и деведесетих јер је група идеалиста, Пројекат ГНУ, веровала да је слобода оно што чини програме бољим, и јер је била вољна да ради за оно у шта верује.

Данас имамо део слободе, али наша слобода није безбедна. Прете јој CBDTPA (бивша SSSCA), Група за разматрање „заштите“ емитовања (погледајте http://www.eff.org/), која предлаже да се забрани слободном софтверу да приступа дигиталној ТВ емисији, софтверски патенти (Европа управо разматра да ли да их уведе), Микрософтови уговори о скривању виталних протокола, и свако ко нас искушава неслободним програмом који је (технички) „бољи“ од доступних слободних програма. Можемо да изгубимо нашу слободу изнова на исти начин на који смо је изгубили и први пут, уколико се не будемо довољно бринули о њеној заштити.

Хоће ли бити довољно забринутих? Ово зависи од више ствари; између осталог, колики је утицај Пројекта ГНУ, а колики Линуса Торвалдса. Пројекат ГНУ поручује: „Цените вашу слободу!“. Џо Бар поручује: „Изаберите између неслободних и слободних програма само на основу техничких могућности!“. Ако људи признају Торвалдса као главног градитеља система ГНУ са Линуксом, то не само што није тачно, већ придаје већи значај њиховој поруци, која каже: „Неслободни софтвер је исправан; и сам га користим и изграђујем.“ Ако признају нашу улогу, слушаће нас више, а порука коју им ми дајемо је: „Овај систем постоји ради људи којима је слобода важна. Придружите нам се, цените своју слободу, и заједно ћемо је очувати.“ Погледајте страну http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html о историјату.

Када тражим од људи да називају систем ГНУ-ом са Линуксом, неки од њих пружају бесмислене и несигурне изговоре. Али због тога вероватно ништа не губимо, јер су они и онако недружељубиви. У међувремену, други људи признају разлоге које ја излажем, и користе то име. Чинећи тако, помажу другим људима да буду свесни због чега систем ГНУ-а са Линуксом стварно постоји, а то увећава нашу могућност да раширимо идеју слободе као битну вредност.

Због овога разбијам главу о предрасуде, клевете и жуч. Они ме повређују, али када будем успео, овај напор ће помоћи кампањи за слободу Пројекта ГНУ.

Пошто је све ово у светлу Линукса (језгра) и Биткипера (Bitkeeper), неслободног система за управљање верзијама који сада користи Линус Торвалдс, волео бих да и то овде поменем.

Проблем Биткипера

Употреба Биткипера за изворни код Линукса има оштре последице по заједницу слободног софтвера, јер било ко ко жели да пажљиво прати закрпе Линукса то може да учини само после инсталирања тог неслободног програма. Вероватно постоје десетине или чак стотине хакера језгра који су то учинили. Већина их се постепено убеђује да је исправно користити неслободни софтвер, како би избегли осећај менталног несклада изазван присуством Биткипера на њиховим машинама. Шта се може урадити поводом овога?

Једно решење је да подесе друго складиште за изворни код Линукса, користећи СУВ — систем упоредних верзија (CVS — concurrent versions system) или други слободни систем за управљање верзијама, и учине да учитава нове верзије аутоматски. Ово решење може користити Биткипера за приступ најсвежијим изменама, и онда инсталирати нове измене у СУВ. Тај процес ажурирања се може покретати аутоматски и често.

ЗСС ово не може да учини, јер не смемо да инсталирамо Биткипера на наше машине. Не поседујемо неслободне системе или апликације на њима, а наша уверења нам налажу да тако треба и да остане. Руковање овим складиштем би морао да уради неко други, ко би био вољан да постави Биткипера на своју машину, осим уколико неко не нађе начин да то уради користећи слободни софтвер.

Сам изворни код Линукса поседује један озбиљнији проблем у вези са неслободним софтвером: садржи га. Подоста управљачких програма уређаја садржи низове бројева који представљају фирмвер програме за инсталирање у уређај. Ови програми нису слободни софтвер. Неколико бројева који се прослеђују регистрима уређаја су једно; нешто већи бинарни програм је нешто друго.

Присуство ових бинарних програма у „изворним“ датотекама Линукса садржи и други проблем: доводи у питање могу ли се уопште расподељивати бинарне верзије Линукса. ОЈЛ захтева „потпуни одговарајући изворни код,“ а низ целих бројева не представља изворни код. Стога додавање таквог бинарног програма у изворни код Линукса нарушава ОЈЛ.

Градитељи Линукса планирају да изместе ове фирмверске програме у засебне датотеке; то ће вероватно сазрети кроз пар година, али када буде окончано, решиће овај други проблем; моћи ћемо да направимо верзију „слободног Линукса“ која неће садржати неслободне фирмверске датотеке. То само по себи неће учинити много добра уколико већина буде користила неслободну „званичну“ верзију Линукса. И то се може десити, јер на многим платформама слободна верзија неће моћи да се покрене без неслободног фирмвера. Пројекат „слободног Линукса“ ће морати да схвати шта фирмвер ради и да за то напише изворни код, вероватно у асемблеру за одређени процесор на коме се покреће. То је обесхрабрујући посао. Био би мање обесхрабрујући да смо га радили мало по мало током година, пре него што смо дозволили да се нагомила. Регрутујући људе за овај посао, мораћемо да превазиђемо идеју коју шире одређени градитељи Линукса, да тај посао није неопходан.

Линукс, језгро, се често посматра као перјаница слободног софтвера, иако је његова постојећа верзија делом неслободна. Како се ово десило? Овај проблем, као и одлука да се користи Биткипер, осликава став првобитног градитеља Линукса, особе која мисли да је „технички савршеније“ важније од слободе.

Цените вашу слободу или ћете је изгубити, учи нас историја. „Не смарај нас политиком,“ одговарају они који не желе да уче.

Други текстови

        Free Software Foundation           телефон: +1-617-542-5942
        51 Franklin St, Fifth Floor        факс:    +1-617-542-2652
        Boston MA 02110-1301 USA           епошта:  [email protected]

        Вебмастерима ГНУ-а
        [email protected]